Bibliotečka delatnost
Bibliotečka delatnost je primarna delatnost, koja je zastupljena kroz prikupljanje, obradu, čuvanje i korišćenje knjiga, novina i časopisa, kao i druge neknjižne građe, ali i prikupljanje, obradu i pružanje informacija i podataka koji se odnose na bibliotečku građu.
Biblioteka trenutno broji preko 34.000 knjiga koje su razvrstane u tri fonda: fond knjiga za decu, fond knjiga za odrasle i zavičajni fond. Fondovi knjiga za decu i knjiga za odrasle su u otvorenom pristupu, a zavičajni fond i referensna zbirka (enciklopedije, rečnici...) dostupni su samo za korišćenje u čitaonici Biblioteke.
Fond knjiga za decu smešten je po azbučnom redu naslova knjige, radi lakšeg snalaženje korisnika, a fond knjiga za odrasle smešten je po UDK sistemu, a u okviru UDK grupa po azbučnom redu prezimena autora, tako da omogućava vrlo lako i brzo pronalaženje tražene knjige. Zavičajni fond je u fazi digitalizacije i po završetku ovog posla isti će biti dostupan na sajtu Biblioteke.
Obrada bibliotečke građe vrši se u bibliotečkom informacionom sistemu BISIS koji je razvio Prirodno-matematički fakultet, Departman za matematiku i informatiku, Univerziteta u Novom Sadu i koji omogućava funkcionisanje ove Biblioteke u bibliotečko-informacionom sistemu Srbije i razmenu podataka sa svim bibliotekama uključenim u ovaj sistem. Sve knjige obrađene u BISIS-u mogu se pretraživati putem interneta.
Izdavačka delatnost
Godine 1995. na inicijativu tadašnjeg direktora, gospodina Đorđa Joksimovića, Biblioteka pokreće izdavačku delatnost i objavljuje, pre svega, dela zavičajnih autora koja zadovoljavaju kriterijume kvaliteta, a ne samo zavičajnosti. Za proteklih četrnaest godina Biblioteka je u ediciji „Konak“ izdala više od četrdeset naslova, pre svega zavičajnih pisaca, ali i pisaca iz drugih sredina poput Šapca, Novog Sada i drugih. Pojedini autori, poput prof. dr Dobrivoja Zečevića (autor 17 knjiga iz oblasti beletristike) najveći broj naslova upravo su objavili u ovoj ediciji, što svakako govori o izuzetno profesionalnom radu Biblioteke na polju izdavačke delatnosti.
Na nekada vrlo značajnom (nažalost ukinutom), dobro organizovanom i posećenom sajmu knjiga u organizaciji Doma kulture „Vera Blagojević“ u Šapcu, Biblioteka je 2002. godine dobila Plaketu za izdavački poduhvat godine za petoknjižje Vladimira Jovičića koje je izdato povodom pedeset godina njegovog književnog rada.
Kulturno-prosvetna delatnost
Pored prikupljanja, obrade, čuvanja i korišćenja knjiga, Biblioteka se bavi i popularisanjem knjiga i čitanja kroz saradnju sa mnogim značajnim izdavačkim kućama (Bookland, Narodna knjiga, Mono i Manjano, Laguna, Srpska knjiga i dr.) i promotivnim aktivnostima kroz gostovanje značajnih imena srpske književnosti. Naši gosti su bili Antonije Isaković, Dobrica Erić, Dobrilo Nenadić, Krstivoje Ilić, Čedomir Mirković, Eva Ras, Dragan Jovanović, Mileta Aćimović-Ivkov, Mira Alečković, Jara Ribnikar, Gordana Ćirjanić, Miroslav Lazanski, Marija Jovanović i drugi. Pored ovoga Biblioteka uspešno organizuje takmičenja u recitovanju za učenike osnovnih i srednjih škola.
Likovna delatnost
Jalovička likovna kolonija osnovana je 1978. godine. Sedište Kolonije je u Posavotamnavskom selu Jaloviku, u Domu kulture namenski adaptiranom za potrebe Kolonije. Od 1998. godine Jalovička likovna kolonija posluje u sastavu Biblioteke “Diša Atić” Vladimirci i predstavlja najznačajniju likovnu manifestaciju na teritoriji opštine Vladimirci i jednu od najznačajnijih kolonija u Srbiji, čije funkcionisanje već niz godina podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Usponu Jalovičke kolonije i velikom ugledu koji uživa nemerljiv doprinos dala je čitava plejada domaćih i stranih umetnika koji su ove tri decenije svojim darom i talentom ispisali najblistavije stranice u istoriji njenog postojanja. Među tim bardovima svetskog slikarstva i skulpture nalaze se imena iz Japana, Švedske, Francuske, Italije, Amerike, Španije, Egipta, Finske, Rusije, Nemačke, Urugvaja, Holandije... kao i imena naših umetnika među kojima su Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Bojan Bem, Kosta Bogdanović, Neša Paripović, Slobodan Kojić, Slobodan Peladić, Mrđan Bajić, Vladimir Perić Talent, Milorad Mladenović i drugi, da pomenemo samo neke od njih.
Jalovička likovna kolonija, ima i sopstvenu galeriju, čiji fundus predstavlja pravu riznicu umetničkih dela (oko 60 vajarskih dela velikog i galerijskog fromata (kamen, terakota, drvo), preko 300 slika, kao i mnoštvo crteza, grafika, pastela, fotografija, video radova). Putem izložbi organizovanih u zemlji i inostranstvu slike i skulpture Jalovičke likovne kolonije imalo je priliku da vidi mnogo poklonika umetnosti u Beogradu, Zemunu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Pančevu, Kikindi, Obrenovcu, Ćupriji, Jagodini, Valjevu i u Salcburgu u Austriji.
Ipak, najspecifičnija karakteristika Kolonije je simbioza sela i umetnosti pri čemu je samo selo Jalovik pretvoreno u geleriju. Zahvaljujući pravilu i običaju da svaki umetnik svome domaćinu (kod koga za vreme trajanja kolonije ima dvonedeljni besplatan smeštaj i ishranu) ostavi bar po jedan umetnički rad, čitav Jalovik postao je jedinstvena galerija kakve, zasigurno, na našim prostorima još nije bilo. Kako primećuje dugogodišnji učesnik i selektor Kolonije Kosta Bogdanović, dva momenta su izuzetno važna. ”Prvo, stvaranje umetničkog dela u nekonvencionalnim uslovima, gde je i domaćin svedok postojanja jednog do skora njemu nepoznatog poziva umetnika, u Jaloviku je postao ne samo lako prepoznat i prihvaćen nego i veoma uvažen. Već i time što po pravilu jedan od nastalih radova umetnika, koji rade u Koloniji, ulazi u posed domaćina, je jedna vrsta stvaranja duhovnog bratstva umetnika i sela. Drugo ovde je stvoren jedan poseban komunikacijski sistem koga određuju okolnosti kao na primer, ko je umetnik, kod koga je, šta on to radi. Ova dva momenta stvaraju povode za jednu posebnu hroniku sela u vidu prepričavanja i pamćenja, što takođe čini jedan vid specifične lokalne i javne kritike rada kolonije. Stanje u Koloniji je skoro podudarno sa stanjem u poljima. Neka godina je rodna, neka manje, ali nikada se ne dešava da nema baš ništa.
U svakom slučaju računi se svode i u Koloniji završetkom žetve. To bi bila prirodna činjenica osnovne podudarnosti i razumevanja domaćina, umetnika, organizatora Kolonije i celog sela.”
Amaterizam
Imajući u vidu činjenicu da je Biblioteka jedina ustanova kulture u opštini Vladimirci, razumljivo je da se ona bavi i raznim vidovima organizovanja i pospešivanja amaterizma. Najznačajnija aktivnost na ovom polju je aktivnost folklorne sekcije koja u četiri grupe okuplja preko stotinu mladih (od predškolaca do učenika srednjih škola) sa područja skoro cele opštine. Vodjstvo ove sekcije povereno je Goranu i Mirjani Tomić i Silvani Vuletić, koji predanim radom ovu sekciju vode uzlaznom putanjom što se potvrdilo na mnogim koncertima i smotrama na kojima je ova sekcija učestvovala. Od najznačajnijih nastupa pomenućemo učešće na festivalima folklora u Pelagićevu (Republika Srpska), Zlatni opanak u Valjevu, Okružnoj smotri dečjeg folklora Mačvanskog okruga u Krupnju, a od značajnijih gostovanja pomenućemo gostovanje, zajedno sa KUD "Diša Atić" Skupljen u gradu Dnjepropetrovsku u Ukrajini.
